19-godišnji vicešampion Evrope Leo Cvetković napravio je veliki rezultat na nedavno završenom kontinentalnom takmičenju održanom u Rumuniji. Ovaj momak je bio nadomak zlatne medalje kada je u finalnom meču poražen od boksera iz Ukrajine rezultatom 3-2. Ipak, imajući u vidu da mu je ovo prvo seniorsko veliko takmičenje, srebrna medalja je fantastičan uspeh. Leo živi i trenira u Rijeci, počeo je da boksuje 2012. godine u BK Predator, do sada je odboksovao oko 70 mečeva, a jednom je bio i nacionalni prvak.

Da li si pre odlaska u Rumuniju očekivao da ćeš boksovati u finalu?

– Iskreno, nisam se baš nadao finalu, ali sam bio uveren da ću uzeti medalju jer sam znao koliko smo se za nju spremali i koliko sam je jako želeo. Na omladinskom Svetskom prvenstvu sam je izgubio za dlaku, sada sam bio siguran da će završiti oko mog vrata. A kada sam došao do polufinala pitanje je bilo samo kog sjaja će biti.

Koji meč na tom takmičenju ti je bio najteži i zašto?

– Bez dileme najteži meč mi je bio onaj u finalu. Protivnik je boksovao veoma sličnim stilom kao i ja, sam tempo je bio vrlo jak, zatim prisutan je bio i umor od prethodnih mečeva i na kraju ogroman mentalni pritisak.

S kim si se pripremao pred odlazak u Targu Jiu i ko je najzaslužniji za ostvareni rezultat?

– Pripremao sam se sa svojim trenerom u klubu i kupskim drugovima. Odlazio sam u Zagreb na sparinge sa Damirom Plantićem, a u Rijeci sam sparingovao sa profesionalnim bokserom Bilalom Lagunom koji su tada pripremao za svoj meč. Najzaslužniji je svakako moj trener Zoran Kralj koji je verovao u mene i bio uz mene sve vreme.

Uskoro te očekuje Prvenstvo Hrvatske, ko će ti biti najozbiljniji protivnik na putu do zlatne medalje?

– Tako je. Najozbiljniji protivnik će mi biti Damir Plantić od koga sam izgubio u finalu prošlogodišnjeg prvenstva.

Koliko puta nedeljno treniraš i da li se baviš još nečim osim boksom?

– Treniram dva puta nedeljno, svakim danom osim nedelje. Nedelja mi je dan za odmor. Idem na Kineziološki fakultet u Zagrebu, ali sam upisao vanredne studije kako ne bih morao da napuštam Rijeku i prelazim u drugi klub.

Da li pratiš profesionalni boks i ko je i zašto tvoj najomiljeniji bokser trenutno?

– Ne pratim baš previse, ali gledam ono što me zanima. Najomiljeniji bokser trenutno mi je Vasil Lomačenko. Kada on boksuje sve igleda tako lako i jednostavno, a svi mi znamo koliko to zapravo nije.

Da li ćeš učestvovati na Mediteranskim igrama ovog leta?

– Pa, siguran sam da hoću. Mislim da sam ovom medaljom kupio kartu za Španiju, a na meni je sada da nastavim da treniram i do tada se spremim što je moguće bolje.

Prošle godine si boksovao u Beogradu na Meču šampiona za zlatnu rukavicu, da li dolaziš i na Beogradski pobednik krajem meseca?

– Da, bio je to jedan odlično organizovan turnir i zaista sam uživao. A kada se doda i zlatna medalja, iz Beograda nosim samo lepe uspomene. Što se tiče Beogradskog pobednika, pa, još uvek ništa ne znam. Trenutno sam na odmoru.

Da li Evropsko prvenstvo u Rumuniji bio tvoj osnovni cilj za tekuću godinu ili postoji i neki drugi?

– U jednu ruku sigurno jeste jer sam odbio WSB nastup u Francuskoj zbog Evropksog prvenstva, a koji je bio samo nedelju dana ranije. Ali ozbiljan cilj su mi i Mediteranske igre, a zatim i ostali turniri do kraja godine.

Šta se može očekivati od Lea Cvetkovića u godinama koje dolaze?

– Ja imam velike planove i velika očekivanja, ali šta će od svega toga biti neka pokaže vreme.

Marcos Maidana vs. Jesus Soto Karass

MGM Grand, Las Vegas, 15. septembar 2012. godine. Argentinac Markos Maidana (31-3, 28KO) i Meksikanac Hesus Soto Karas (26-7-3, 17KO) boksovali su na reviji povodom meksičkog Dana državnosti, a na kojoj su se u glavnoj borbi sastali Saul Alvarez i Hosesito Lopez. Na istoj karti u prvoj uvodnoj borbi našao se i Francisko Vargas, budući svetski šampion i akter nekoliko istorijskih mečeva u godinama koje su usledile.

Ljubitelji boksa tih dana znali su unapred da će ovaj meč doneti dosta uzbuđenja. I jedan i drugi imali su tada 29 godina. Maidana je debitovao 2004, Soto Karas 2001. Argentinac je pre tog meča već bio svetski šampion, osvojivši titulu iz drugog pokušaja nakon pobede nad Viktorom Ortizom tehničkim nokautom u šestoj rundi.

Hesus Soto Karas, tvrdi „gejt kiper“, momak koji je boksovao protiv mnogih svetskih šampiona ali se sam nikada nije dočepao titule i te večeri je publici pružio ono što očekuje. U svojoj karijeri odboksovao je 45 mečeva. Najsjajniji detalj svakako je pobeda nad Andre Bertom, bivšim svetskim šampionom koga je Soto Karas prekinuo u 12. rundi.

Imajući u vidu da mu je ovo prva seniorska godina, Đorđe Bujišić, član BK Braća Ribać iz Beograda, je ostvario više nego zapažen rezultat na nedavno završenom Evropskom prvenstvu za seniore do 22 godine starosti. Nakon dve pobede nad predstavnicima Francuske i Moldavije, kontroverznom sudijskom odlukom zaustavljen je u borbi za medalju. Sa svojih 80 odboksovanih mečeva, čak sedam titula prvaka države u mlađim uzrastima, ovaj momak pretstavlja istinsku nadu srpskog boksa.

Da li misliš da si oštećen u meču za medalju protiv nemačkog boksera?

– Mislim da sam oštećen i ove i prošle godine. Protiv Nemca na nedavno završenom Evropskom prvenstvu smatram da sam dobio dve runde, a kada je u pitanju meč protiv Irca, ubeđen sam da sam mu uzeo svaku rundu. Ali sudije očito ne misle tako.

Nadomak medalje si bio i prošle godine na Evropskom prvenstvu za mlade, jesi li tad bio bliži pobedi?

– Pa kao što rekoh, mislim da sam u tom meču bio ubedljivo bolji. Poražen sam rezultatom 3-2. Žao mi je što u takvim mečevima mi iz Srbije uvek izvučemo deblji kraj. Nadam se da će se u tom smislu nešto promeniti u budućnosti.

Da li te rezultat iz Rumunije više motiviše ili deprimira iz razloga što su opet sudije uticale na rezultat?

– U početku sam bio jako razočaran jer mi se to dešava drugi put u dve godine. Ali kad se sve sleglo ne mogu da ne budem zadovoljan. Ipak je ovo moja prva seniorska godina, tako da su mi ove pobede dale samopouzdanje, a ovaj poraz me motiviše da radim još bolje i da u narednom periodu konačno osvojim tu medalju.

Promenio si tri kluba, misliš li da je to pozitivno ili negativno uticalo na tvoj razvoj kao boksera do sada?

– Mislim da je to na mene uticalo samo pozitivno. Imao sam priliku da od svakoga naučim po nešto i svima sam im zahvalan na vremenu koje su utrošili na mene.

Ko ti je najveća podrška kada je sport u pitanju?

– Najveću podršku imam od svoje porodice i od svog trenera Ivana Ribaća, što je i logično. Mislim da sam ih nastupom u Rumuniji učinio ponosnim i voleo bih da tako bude i u budućnosti.

S obzirom da se baviš samo sportom, da li ti neko pomaže u finansijskom smislu?

– Ako misliš na sponzora – nemam ga. Iako se boksom bavim profesionalno moja porodica i moj klub su jedini koji ulažu u mene. Ali moram da naglasim da se od dolaska novog rukovodstva BSS mnogo više ulaže u nas, tu mislim na organizovane pripreme, učešće na turnirima i velikim takmičenjima.

Da li bi mogao da izdvojiš nekog u Srbiji ko će ti biti glavni konkurent za nacionalni dres? Pojedinca ili više njih?

– Ne razmišljam o tome. Trudim se da radim na sebi, da učim i da usavršavam sopstveni stil. O protivnicima razmišljam pred sam meč, kao i u ringu. Moja želja je da uvek pokušam da nametnem svoj stil, odnosno nateram protivnika da se prilagodi meni, naravno ukoliko je to moguće.

Kakvi su dalji planovi u ovoj godini i koje je najvažnije takmičenje za tebe?

– Od pre četiri meseca vučem povredu desne šake. Moj osnovni zadatak sada je da zalečim tu povredu, a nakon oporavka ćemo videti. Sve zavisi kada ću biti spreman da ponovo boksujem.

Talentovani bokser šabačke Mačve, 16-godišnji Semiz Aličić, jedan je od najuspešnijih mladih boksera Srbije. Na nedavno završenom Pojedinačnom prvenstvu u Valjevu, Semiz je osvojio zlatnu medalju u uzrastu juniora (15 i 16 godina). Ali to nije njegova prva titula pojedinačnog prvaka Srbije.

– Ovo je moje šesto zlato sa Prvenstva države. Osvajao sam dva u pionirskom uzrastu, dva u uzrastu školaraca i sada dva u konkurenciji juniora. Od sledeće godine prelazim u mlade i želim da nastavim istim tempom – rekao je popularni Pinja.

Boks trenira od malih nogu.

– Moji stričevi, Semiz i Alija, uspešno su boksovali za Mačvu. Gledajući njih i sam sam poželeo da se oprobam u boksu. I kad sam počeo nastavio sam do današnjih dana. Sad mi je teško i da pokušam da zamislim svoj život bez boksa.

Iako trenira u Mačvi, na treninge odlazi i u drugi klub.

– Ja sam prvi razred Ekonomske škole u Šapcu i ove godine idem konstantno u poslepodnevnu smenu. Treninzi u Mačvi su od 17 časova tako da baš retko uspevam da odem tamo na trening. Međutim dosta mi pomaže trener Siniša Marjanović sa kojim vrlo često treniram uveče u BK Živorad Rajšić. Ponekad mi pomaže i Ljuba Marjanović a često treniram i sa Slobodanom Mitrovićem Slojom, sve zavisi kako uspem da se organizujem. Jutarnji trening najčešće odradim sam.

Do sada je odboksovao oko 50 mečeva, a prošle godine čak dva puta učestvovao na turnirima u Rusiji.

– Prvo sam početkom godine boksovao na turniru u Magadanu, gde sam osvojio srebrnu medalju. Krajem godine sam, nakon tri pobede, u Samari osvojio zlatnu medalju. Oba turnira su bila jedno veliko iskustvo za mene i dosta su mi pomogli u sticanju samopouzdanja.

Semiz boksuje u kategoriji do 50 kg, a što se tiče daljih planova u ovoj godini kaže:

– Najvažnije takmičenje u 2018. za mene je Evropsko prvenstvo koje će se održati polovinom oktobra u Anapi u Rusiji. Mislim da imam dobre šanse da osvojim medalju, nastaviću da treniram kao i do sada i pokušaću da se što bolje pripremim do tada. Pre dve godine sam učestvovao na istom takmičenju za školarce u Zagrebu i znam šta me tamo čeka i kako moram da se spremim – završio je Semiz Aličić.

Juan Manuel Marquez vs Juan Diaz

Huan Manuel Markez i Huan Diaz sudarili su se prvi put 28. februara 2009. Meč je održan u Tojota centru u Hjustonu, Teksas, inače rodnom gradu američkog boksera. Na istoj reviji u uvodnim borbama našli su se i Deni Garsija, Denijel Džejkobs i Džermel Čarlo. Kompletan događaj uživo je emitovan na HBO televiziji.

Prema oceni Ring magazina, Markez je tada bio najbolji bokser u lakoj kategoriji, dok je Huan Diaz zauzimao drugu poziciju. Huan Manuel Markez je bio deset godina stariji, prekaljeni bokser koji je iza sebe imao mnogo teških mečeva i mnogo iskustva. Te noći u uglu mu je stajao Naćo Berinstajn, čovek koji je stvorio braću Markez.

Tada 25-godišnji Diaz, kome je sekundirao Roni Šilds, do tog momenta je od 35 odboksovanih mečeva imao samo jedan poraz, podeljenom odlukom sudija protiv Nejt Kempbela. Bio je prepoznatljiv kao agresivan tempaš i bokser koji baca mnogo udaraca po rundi. Upravo tim stilom podigao je publiku na noge od početka prve runde, a po mišljenju Harolda Ledermena i osvojio prve tri.

Interesantno je da su se Huan Manuel Markez i Huan Diaz prvi put sreli u Meksiku na reviji na kojoj je kao 16-godišnjak debitovao Huan Diaz, a Rafael Markez, inače mlađi od braće Markez, boksovao svoj 22. meč. Kako je sam izjavio, Huan Manuel Markez tada nije mogao ni da pretpostavi da će upravo sa njim ukrstiti rukavice devet godina kasnije. A verovatno ni to kakav će na kraju to meč biti!

Najbolja borba 2009. po oceni Ring magazina.

Od 13:00 časova po našem vremenu, Toni Filipi deveta borba po redu.

Od 13:00 po našem vremenu, Đorđe Bujišić peta borba, Leo Cvetković sedma borba po redu.

WBC/WBA/IBF/IBO svetski šampion u srednjoj kategoriji, Genadi Golovkin (37-0-1, 33KO), možda neće boksovati protiv Meksikanca Saula Alvareza 5. maja, a kako je prvobitno bilo dogovoreno. O tome će završnu reč dati Sportska komisija Nevade. Naime, Saul Alvarez je bio pozitivian na zabranjenu supstancu zvanu Klenbuterol, stoga je kompletan događaj doveden u pitanje.

Tom Lefler, promoter popularnog Kazahstanca, izjavio je da će njegov bokser boksovati 5. maja kako je bilo i planirano, bez obzira da li će u suprotnom uglu biti Kanelo ili neko drugi.

Nakon ove izjave, oglasio se i dvostruki svetski šampion, neporaženi Amerikanac Dimitrius Andrade, koji se nada da će upravo on dobiti šansu da zameni Alvareza.

– Ja sam spreman i voljan da boksujem protiv Golovkina. Smatram da zaslužujem tu priliku i uveren sam da mogu da ga pobedim. Pojedinci smatraju da moje ime ne može da proda karte i donese veliku finansijsku dobit, ali ja ih pitam: Šta su u tom smislu mogli da ponude Marej, Adama, Gil, Monro, Rosado? Niko od top level boksera u srednjoj kategoriji ne želi da boksuje protiv mene, zato se nadam da će Golovkin i njegov tim prihvatiti moju ponudu – rekao je Dimitrius Andrade.