Julio Cesar Chavez vs. Meldrick Taylor

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Jedan od najboljih mečeva u istoriji održao se 17.03.1990. godine u Las Vegasu. Akteri su bili do tada neporaženi Julio Cesar Chavez, aktuelni WBC prvak u poluvelter kategoriji, i Meldrick Taylor, takodje aktuelni IBF šampion. Chavez je već tada bio jedan od najboljih pound 4 pound boksera, i važio je za velikog udarača. Imao je skor 66-0, od cega je 58 mečeva završio nokautom.  Već je prethodno osvajao titule u super pero, lakoj i polu velter kategoriji. Taylor je bio zvezda u usponu. Prešao je u profesionalce nakon OI u Los Andjelesu, gde je kao 17-godišnjak osvojio zlatnu medalju. Bio je jako brz, atraktivan, i kao većina boksera koji dolaze iz Filadelfije bio je fajterski nastrojen. Njegov skor je bio 24-0-1.

Obzirom da je bio mnogo brži, Taylor je u prvoj polovini meča na tri primljena zadavao bar pet udaraca Chavezu. Nema sumnje da je do devete runde Taylor dobijao kod bodovnih sudija, ali kako je vreme odmicalo Chavezovi udarci su ostavljali sve veći trag. I na kraju 11. runde bilo je pitanje da li će Taylor uspeti da završi meč na nogama. Pogotovo što se nakon gonga uputio u Chavezov ugao, i tek nakon intervencije sudije u ringu otišao tamo gde treba. Lou Douva, njegov tadašnji trener, savetovao ga je da boksuje, pleše, bilo šta, samo da se ne tuče. Medjutim, nije ga poslušao. Nastavio je da sa Chavezom razmenjuje udarce, bio uzdrman, i dvadesetak sekundi pre kraja našao se u uglu i primio strahovit desni direkt koji ga je poslao na pod. Podigao se, sudija Richard Steele mu je brojao do osam, pitao ga da li je dobro, jednom, dvaput… Nije bio u stanju da odgovori. Richard Steele je prekinuo borbu samo dve sekunde pre kraja, učinivši tako ovaj meč ujedno i jednim od najkontroverznijih u istoriji boksa.

Taylor se nikada nije oporavio od te borbe. 2009. godine izdao je knjigu sa naslovom “Dve sekunde od slave”, u kojoj se priseća famoznog meča. Chavez je živa legenda. Završio je karijeru sa skorom 107-6-2. Njegov sin Julio Cesar Chavez Jr je bivši WBC prvak u srednjoj kategoriji.

Mickey Bey napada Vazqueza

IBF šampion u lakoj kategoriji, Meksikanac Miguel Vazquez, poznatiji kao El Titere (lutka na konopcu), braniće svoj pojas u subotu uveče u MGM Grandu, Las Vegas, na Mayweather Jr vs Maidana II karti. Njegov protivnik će ovoga puta biti 31-godišnji Mickey Bey (20-1-1, 10KO), momak koji boksuje za Mayweather Promotions kuću.

Nakon što je nedavno jedan od najboljih boksera ove promoterske kuće, supersrednjaš J’ Leon Love, nokautiran u trećoj rundi od strane Meksikanca Rogelio Medine, eventualna pobeda Beya bi bila veliki uspeh za ekipu iz Las Vegasa. Da li će se to i desiti videćemo u subotu uveče. Mickey Bey će nesumnjivo doći spremniji nego ikad jer je ovo njegova prva šansa za svetsku titulu a obzirom da ima prilično godina, možda i poslednja. Tačnije, Mickey Bey nikada nije boksovao ni za kakvu titulu. Interesantno, ali to ne umanjuje njegovu vrednost. Jer budite sigurni, da je hteo, mogao je svaki meč da boksuje za neku od beznačajnih u okeanu beznačajnih titula, u moru beznačajnih organizacija.

Mickey Bey je profi debi imao 2005. godine. Jedini poraz je doživeo od John Moline, momka koji će iste večeri boksovati protiv bivšeg svetskog šampiona u tri težinske kategorije Humberto Sotoa. Izgubio je tehničkim nokautom u poslednjoj 10. rundi, iako je kod sve trojice bodovnih sudija bio u velikoj prednosti. To se desilo u julu prošle godine. Nakon toga, Bey je ostvario dve pobede.

S druge strane, 27-godišnji El Titere (34-0, 13KO), je jedan totalno atipičan Meksikanac. Nije jedan od mojih omiljenih, daleko od toga, ali bez obzira na sve, Miguel Vazquez je jedan odličan bokser. Svoju profi karijeru započeo je 2006. godine, porazom podeljenom odlukom sudija u četiri runde protiv ni manje ni više nego jednog od naperspektivnijih mladih boksera današnjice, Saul Alvareza. Pored tog poraza, do sada je imao još dva, oba puta na poene u 10 rundi, protiv Timothy Bradleya i još jednom protiv Saul Alvareza. Od tada je zabeležio 13 pobeda. IBF titulu je osvojio u novembru 2010. godine i do sada je branio devet puta. U ringu je poslednji put bio u februaru kada je jednoglasnom odlukom sudija pobedio, do tog momenta neporaženog, Rusa Denis Shafikova.

„Ja sam prvi bokser sa kojim će se El Titere susresti koji ima bolju tehniku od njega. Ja sam veštiji bokser i u to sam ubedjen,“ rekao je Mickey Bey. „Samo pogledajte protiv koga je do sada boksovao i shvatićete da s punim pravom to govorim. Ja ga poštujem kao šampiona koji IBF pojas drži već nekoliko godina. On je dobar bokser i tu nema sumnje. Ali ja imam brzinu, snagu, imam dobru odbranu i sve što je potrebno da ga pobedim. Svakako da i on ne zaostaje u svim tim stvarima, tako da smatram da je ovo jedan dobar matchup.“

Leo Cvetković: Sledeća stanica Mediteranske igre

19-godišnji vicešampion Evrope Leo Cvetković napravio je veliki rezultat na nedavno završenom kontinentalnom takmičenju održanom u Rumuniji. Ovaj momak je bio nadomak zlatne medalje kada je u finalnom meču poražen od boksera iz Ukrajine rezultatom 3-2. Ipak, imajući u vidu da mu je ovo prvo seniorsko veliko takmičenje, srebrna medalja je fantastičan uspeh. Leo živi i trenira u Rijeci, počeo je da boksuje 2012. godine u BK Predator, do sada je odboksovao oko 70 mečeva, a jednom je bio i nacionalni prvak.

Da li si pre odlaska u Rumuniju očekivao da ćeš boksovati u finalu?

– Iskreno, nisam se baš nadao finalu, ali sam bio uveren da ću uzeti medalju jer sam znao koliko smo se za nju spremali i koliko sam je jako želeo. Na omladinskom Svetskom prvenstvu sam je izgubio za dlaku, sada sam bio siguran da će završiti oko mog vrata. A kada sam došao do polufinala pitanje je bilo samo kog sjaja će biti.

Koji meč na tom takmičenju ti je bio najteži i zašto?

– Bez dileme najteži meč mi je bio onaj u finalu. Protivnik je boksovao veoma sličnim stilom kao i ja, sam tempo je bio vrlo jak, zatim prisutan je bio i umor od prethodnih mečeva i na kraju ogroman mentalni pritisak.

S kim si se pripremao pred odlazak u Targu Jiu i ko je najzaslužniji za ostvareni rezultat?

– Pripremao sam se sa svojim trenerom u klubu i kupskim drugovima. Odlazio sam u Zagreb na sparinge sa Damirom Plantićem, a u Rijeci sam sparingovao sa profesionalnim bokserom Bilalom Lagunom koji su tada pripremao za svoj meč. Najzaslužniji je svakako moj trener Zoran Kralj koji je verovao u mene i bio uz mene sve vreme.

Uskoro te očekuje Prvenstvo Hrvatske, ko će ti biti najozbiljniji protivnik na putu do zlatne medalje?

– Tako je. Najozbiljniji protivnik će mi biti Damir Plantić od koga sam izgubio u finalu prošlogodišnjeg prvenstva.

Koliko puta nedeljno treniraš i da li se baviš još nečim osim boksom?

– Treniram dva puta nedeljno, svakim danom osim nedelje. Nedelja mi je dan za odmor. Idem na Kineziološki fakultet u Zagrebu, ali sam upisao vanredne studije kako ne bih morao da napuštam Rijeku i prelazim u drugi klub.

Da li pratiš profesionalni boks i ko je i zašto tvoj najomiljeniji bokser trenutno?

– Ne pratim baš previse, ali gledam ono što me zanima. Najomiljeniji bokser trenutno mi je Vasil Lomačenko. Kada on boksuje sve igleda tako lako i jednostavno, a svi mi znamo koliko to zapravo nije.

Da li ćeš učestvovati na Mediteranskim igrama ovog leta?

– Pa, siguran sam da hoću. Mislim da sam ovom medaljom kupio kartu za Španiju, a na meni je sada da nastavim da treniram i do tada se spremim što je moguće bolje.

Prošle godine si boksovao u Beogradu na Meču šampiona za zlatnu rukavicu, da li dolaziš i na Beogradski pobednik krajem meseca?

– Da, bio je to jedan odlično organizovan turnir i zaista sam uživao. A kada se doda i zlatna medalja, iz Beograda nosim samo lepe uspomene. Što se tiče Beogradskog pobednika, pa, još uvek ništa ne znam. Trenutno sam na odmoru.

Da li Evropsko prvenstvo u Rumuniji bio tvoj osnovni cilj za tekuću godinu ili postoji i neki drugi?

– U jednu ruku sigurno jeste jer sam odbio WSB nastup u Francuskoj zbog Evropksog prvenstva, a koji je bio samo nedelju dana ranije. Ali ozbiljan cilj su mi i Mediteranske igre, a zatim i ostali turniri do kraja godine.

Šta se može očekivati od Lea Cvetkovića u godinama koje dolaze?

– Ja imam velike planove i velika očekivanja, ali šta će od svega toga biti neka pokaže vreme.

Friday Night Fights Vol. 8

Marcos Maidana vs. Jesus Soto Karass

MGM Grand, Las Vegas, 15. septembar 2012. godine. Argentinac Markos Maidana (31-3, 28KO) i Meksikanac Hesus Soto Karas (26-7-3, 17KO) boksovali su na reviji povodom meksičkog Dana državnosti, a na kojoj su se u glavnoj borbi sastali Saul Alvarez i Hosesito Lopez. Na istoj karti u prvoj uvodnoj borbi našao se i Francisko Vargas, budući svetski šampion i akter nekoliko istorijskih mečeva u godinama koje su usledile.

Ljubitelji boksa tih dana znali su unapred da će ovaj meč doneti dosta uzbuđenja. I jedan i drugi imali su tada 29 godina. Maidana je debitovao 2004, Soto Karas 2001. Argentinac je pre tog meča već bio svetski šampion, osvojivši titulu iz drugog pokušaja nakon pobede nad Viktorom Ortizom tehničkim nokautom u šestoj rundi.

Hesus Soto Karas, tvrdi „gejt kiper“, momak koji je boksovao protiv mnogih svetskih šampiona ali se sam nikada nije dočepao titule i te večeri je publici pružio ono što očekuje. U svojoj karijeri odboksovao je 45 mečeva. Najsjajniji detalj svakako je pobeda nad Andre Bertom, bivšim svetskim šampionom koga je Soto Karas prekinuo u 12. rundi.

Đorđe Bujišić intervju

Imajući u vidu da mu je ovo prva seniorska godina, Đorđe Bujišić, član BK Braća Ribać iz Beograda, je ostvario više nego zapažen rezultat na nedavno završenom Evropskom prvenstvu za seniore do 22 godine starosti. Nakon dve pobede nad predstavnicima Francuske i Moldavije, kontroverznom sudijskom odlukom zaustavljen je u borbi za medalju. Sa svojih 80 odboksovanih mečeva, čak sedam titula prvaka države u mlađim uzrastima, ovaj momak pretstavlja istinsku nadu srpskog boksa.

Da li misliš da si oštećen u meču za medalju protiv nemačkog boksera?

– Mislim da sam oštećen i ove i prošle godine. Protiv Nemca na nedavno završenom Evropskom prvenstvu smatram da sam dobio dve runde, a kada je u pitanju meč protiv Irca, ubeđen sam da sam mu uzeo svaku rundu. Ali sudije očito ne misle tako.

Nadomak medalje si bio i prošle godine na Evropskom prvenstvu za mlade, jesi li tad bio bliži pobedi?

– Pa kao što rekoh, mislim da sam u tom meču bio ubedljivo bolji. Poražen sam rezultatom 3-2. Žao mi je što u takvim mečevima mi iz Srbije uvek izvučemo deblji kraj. Nadam se da će se u tom smislu nešto promeniti u budućnosti.

Da li te rezultat iz Rumunije više motiviše ili deprimira iz razloga što su opet sudije uticale na rezultat?

– U početku sam bio jako razočaran jer mi se to dešava drugi put u dve godine. Ali kad se sve sleglo ne mogu da ne budem zadovoljan. Ipak je ovo moja prva seniorska godina, tako da su mi ove pobede dale samopouzdanje, a ovaj poraz me motiviše da radim još bolje i da u narednom periodu konačno osvojim tu medalju.

Promenio si tri kluba, misliš li da je to pozitivno ili negativno uticalo na tvoj razvoj kao boksera do sada?

– Mislim da je to na mene uticalo samo pozitivno. Imao sam priliku da od svakoga naučim po nešto i svima sam im zahvalan na vremenu koje su utrošili na mene.

Ko ti je najveća podrška kada je sport u pitanju?

– Najveću podršku imam od svoje porodice i od svog trenera Ivana Ribaća, što je i logično. Mislim da sam ih nastupom u Rumuniji učinio ponosnim i voleo bih da tako bude i u budućnosti.

S obzirom da se baviš samo sportom, da li ti neko pomaže u finansijskom smislu?

– Ako misliš na sponzora – nemam ga. Iako se boksom bavim profesionalno moja porodica i moj klub su jedini koji ulažu u mene. Ali moram da naglasim da se od dolaska novog rukovodstva BSS mnogo više ulaže u nas, tu mislim na organizovane pripreme, učešće na turnirima i velikim takmičenjima.

Da li bi mogao da izdvojiš nekog u Srbiji ko će ti biti glavni konkurent za nacionalni dres? Pojedinca ili više njih?

– Ne razmišljam o tome. Trudim se da radim na sebi, da učim i da usavršavam sopstveni stil. O protivnicima razmišljam pred sam meč, kao i u ringu. Moja želja je da uvek pokušam da nametnem svoj stil, odnosno nateram protivnika da se prilagodi meni, naravno ukoliko je to moguće.

Kakvi su dalji planovi u ovoj godini i koje je najvažnije takmičenje za tebe?

– Od pre četiri meseca vučem povredu desne šake. Moj osnovni zadatak sada je da zalečim tu povredu, a nakon oporavka ćemo videti. Sve zavisi kada ću biti spreman da ponovo boksujem.

Semiz Aličić: Neću se ovde zaustaviti

Talentovani bokser šabačke Mačve, 16-godišnji Semiz Aličić, jedan je od najuspešnijih mladih boksera Srbije. Na nedavno završenom Pojedinačnom prvenstvu u Valjevu, Semiz je osvojio zlatnu medalju u uzrastu juniora (15 i 16 godina). Ali to nije njegova prva titula pojedinačnog prvaka Srbije.

– Ovo je moje šesto zlato sa Prvenstva države. Osvajao sam dva u pionirskom uzrastu, dva u uzrastu školaraca i sada dva u konkurenciji juniora. Od sledeće godine prelazim u mlade i želim da nastavim istim tempom – rekao je popularni Pinja.

Boks trenira od malih nogu.

– Moji stričevi, Semiz i Alija, uspešno su boksovali za Mačvu. Gledajući njih i sam sam poželeo da se oprobam u boksu. I kad sam počeo nastavio sam do današnjih dana. Sad mi je teško i da pokušam da zamislim svoj život bez boksa.

Iako trenira u Mačvi, na treninge odlazi i u drugi klub.

– Ja sam prvi razred Ekonomske škole u Šapcu i ove godine idem konstantno u poslepodnevnu smenu. Treninzi u Mačvi su od 17 časova tako da baš retko uspevam da odem tamo na trening. Međutim dosta mi pomaže trener Siniša Marjanović sa kojim vrlo često treniram uveče u BK Živorad Rajšić. Ponekad mi pomaže i Ljuba Marjanović a često treniram i sa Slobodanom Mitrovićem Slojom, sve zavisi kako uspem da se organizujem. Jutarnji trening najčešće odradim sam.

Do sada je odboksovao oko 50 mečeva, a prošle godine čak dva puta učestvovao na turnirima u Rusiji.

– Prvo sam početkom godine boksovao na turniru u Magadanu, gde sam osvojio srebrnu medalju. Krajem godine sam, nakon tri pobede, u Samari osvojio zlatnu medalju. Oba turnira su bila jedno veliko iskustvo za mene i dosta su mi pomogli u sticanju samopouzdanja.

Semiz boksuje u kategoriji do 50 kg, a što se tiče daljih planova u ovoj godini kaže:

– Najvažnije takmičenje u 2018. za mene je Evropsko prvenstvo koje će se održati polovinom oktobra u Anapi u Rusiji. Mislim da imam dobre šanse da osvojim medalju, nastaviću da treniram kao i do sada i pokušaću da se što bolje pripremim do tada. Pre dve godine sam učestvovao na istom takmičenju za školarce u Zagrebu i znam šta me tamo čeka i kako moram da se spremim – završio je Semiz Aličić.

Friday Night Fights Vol. 7

Juan Manuel Marquez vs Juan Diaz

Huan Manuel Markez i Huan Diaz sudarili su se prvi put 28. februara 2009. Meč je održan u Tojota centru u Hjustonu, Teksas, inače rodnom gradu američkog boksera. Na istoj reviji u uvodnim borbama našli su se i Deni Garsija, Denijel Džejkobs i Džermel Čarlo. Kompletan događaj uživo je emitovan na HBO televiziji.

Prema oceni Ring magazina, Markez je tada bio najbolji bokser u lakoj kategoriji, dok je Huan Diaz zauzimao drugu poziciju. Huan Manuel Markez je bio deset godina stariji, prekaljeni bokser koji je iza sebe imao mnogo teških mečeva i mnogo iskustva. Te noći u uglu mu je stajao Naćo Berinstajn, čovek koji je stvorio braću Markez.

Tada 25-godišnji Diaz, kome je sekundirao Roni Šilds, do tog momenta je od 35 odboksovanih mečeva imao samo jedan poraz, podeljenom odlukom sudija protiv Nejt Kempbela. Bio je prepoznatljiv kao agresivan tempaš i bokser koji baca mnogo udaraca po rundi. Upravo tim stilom podigao je publiku na noge od početka prve runde, a po mišljenju Harolda Ledermena i osvojio prve tri.

Interesantno je da su se Huan Manuel Markez i Huan Diaz prvi put sreli u Meksiku na reviji na kojoj je kao 16-godišnjak debitovao Huan Diaz, a Rafael Markez, inače mlađi od braće Markez, boksovao svoj 22. meč. Kako je sam izjavio, Huan Manuel Markez tada nije mogao ni da pretpostavi da će upravo sa njim ukrstiti rukavice devet godina kasnije. A verovatno ni to kakav će na kraju to meč biti!

Najbolja borba 2009. po oceni Ring magazina.

www.svetboksa.com Frontier Theme