Prokupački Muhamed Ali – dokumentarni film

Karijera Bratislava Ristića trajala je punih dvadeset godina, od 536 mečeva imao je 501 pobedu, 27 izgubljenih i osam nerešenih borbi. Na evropskim i svetskim šampionatima osvojio je dve srebrne medalje, izgubivši u finalu od kubanskih boksera. Višestruki prvak Jugoslavije, istovremeno šampion i boem. Pogledajte dokumentarni film o Ćuretu, ujedno i prokupačkom boksu nekad i sad.

Džemal Bošnjak: Osnovni cilj Mediteranske igre

Punih 15 godina Džemal Bošnjak boksuje za BK Ilidža iz Sarajeva na čelu sa trenerom Almedinom Fetahovićem. Na ring se do sada peo oko 290 puta, a u 12 poslednjih godina osvajao titulu prvaka države. Ima bronzu sa Mediteranskih igara 2013, učestvovao je na mnogim velikim takmičenjima i uspešno boksovao u Svetskoj ligi (WSB), kao i u AIBA profi boksu (APB).

Koji ti je najvažniji cilj u ovoj godini kada je boks u pitanju?

– Najvažniji cilj ove godine su mi Mediteranske igre koje će se održati u Španiji u toku juna. Imam bronzu iz 2013, ove godine idem na zlato.

Na kojim turnirima planiraš da učestvuješ u 2018?

– To će zavisiti od više faktora, ali u svakom slučaju ću se potruditi da se odazovem na svaki upućeni poziv u skladu sa mogućnostima. U interesu mi je da boksujem što češće i što više, pogotovo na jakim turnirima jer su oni elementarna stvar za sticanje iskustva i razvoj svakog boksera.

Ko ti je najveći rival u BIH?

– S obzirom da sam državni prvak unazad 12 godina smatram da u poluteškoj nemam rivala koga ne bih mogao pobediti. Naglasio bih da su ranije u mojoj kategoriji boksovali dobri bokseri kao što su Darko Kučuk i Emil Markić, ali oni više nisu u olimpijskom boksu. Kao mladu nadu spomenuo bih Sandra Poletana, ali mislim da je on bliži srednjoj nego poluteškoj kategoriji.

Šta misliš o regionalnom takmičenju i da li bi voleo da se boksuje i druga sezona?

– Mislim da je to odlična ideja i voleo bih da se nastavi. To je dobra prilika da boksujemo često i protiv kvalitetnih protivnika kojih sigurno ima u regionu. Verujem da bi, sa iskustvom od prošle godine, ova sezona bila mnogo bolja u svakom smislu.

Da li si zaposlen ili se baviš samo boksom?

– Zaposlen sam u Javnoj ustanovi za kulturu, sport i rekreaciju jer se, bar kod nas, samo od boksa ne može živeti, a mislim da je slična situacija u mnogim zemljama iz regiona. To je još jedan razlog zbog čega je Regionalna liga dobra stvar, svi koji su učestvovali prošle godine bili su plaćeni za svoje nastupe, što nama bokserima dosta znači.

Da li planiraš u nekom momentu da boksuješ i profesionalne mečeve?

– U nekom momentu sigurno, nadam se da ću imati prilike.

Ilija Mladenovski intervju

Ilija Mladenovski iz Štipa jedan je od najmlađih i najvrednijih bokserskih pregalaca u Makedoniji. Sa klubom Pink Panter, čiji je jedan od osnivača, učestvovao je u prošlogodišnjoj premijernoj sezoni Regionalne lige a ujedno bio i potpredsednik iste. Zajedno sa svojim klubom, iako bez zapaženog rezultata, ispratio je sva gostovanja a kao domaćin bio prepoznat po odličnoj organizaciji i gostoprimstvu. Za Svet boksa govori o svojim počecima, klubu i nastavku Regionalnog takmičenja.

– Boksom sam počeo da se bavim još kao pionir, iako su se svi moji i veći deo rodbine bavili rvanjem. Sada davne 1998. na trening u BK Bargala odveo me je pokojni otac jer je trener kluba, Slave Denkov, bio njegov prijatelj. Slave i Riste Grbev su bili pomoćni treneri, dok je glavni trener bio sadašnji selektor naše reprezentacije Petre Čurlinovski. 2000. godine, po prvi put, postao sam državni prvak – rekao je Ilija Mladenovski.

Kako je dalje tekao tvoj bokserski put?

– Kao bokser sam prošao sve uzrasne kategorije. Imao sam oko 60 mečeva a moji uspesi se vezuju uglavnom za područje Balkana. Mnogo puta sam bio prvak Makedonije, osvajao sam zlatne medalje na nekoliko tunrira u regionu, između ostalog i na Vojvođanskoj zlatnoj rukavici. Najveći uspeh ostvario sam kao omladinac (sada uzrast mladih, 17 i 18 godina) kada nisam izgubio ni jedan meč u Makedoniji. Tada sam dobio priznanje za najboljeg mladog sportistu našeg grada, što mi je i danas veoma draga nagrada. U seniorskoj konkurenciji sam boksovao do 2009.

Kada je osnovan klub Pink Panter?

– Pink Panter je osnovan 2013, a osnovali smo ga moj prijatelj Dimitar Taškov i ja. Ja sam pre toga u jednom kraćem periodu već radio kao pomoćni trener u BK Bargala, a te iste godine sam stekao i AIBA licencu.

Kakva je situacija trenutno u vašem klubu i da li su klinci zainteresovani za boks u Štipu?

– Štip je oduvek bio bokserski grad a sada je bokserski centar Republike Makedonije. U aprilu će biti pet godina od kako postojimo i interesovanje za boks u našem klubu konstantno raste. Strategija koju razvijamo jeste da se posvetimo mlađim uzrasnim kategorijama i od njih formiramo prvo dobre ljude a zatim i šampione. Imamo oko 70 članova od kojih najviše dece između 11 i 13 godina.

Prošle godine ste boksovali Regionalnu ligu, da li je to imalo pozitivan efekat na popularnost boksa kod vas?

– Mi smo bili jedini klub iz Makedonije i mnogi su mislili da ćemo brzo odustati, da nemamo ekipu, da smo nezreli za takvo takmičenje. Ali mi smo u svemu tome videli jednu odličnu ideju, pre svega, zatim i šansu da se takmičimo i našim bokserima pružimo mogućnost da imaju više mečeva i steknu dragoceno iskustvo. Nakon svega, mogu slobodno da kažem da, iako smo imali dosta problema i teškoća, izašli smo kao moralni pobednici, mnogo toga naučili, dokazali i postigli.

Kakav je generalni utisak nakon odboksovane Regionalne lige 2017?

– Generalno, za nas je to bila fantastična godina. Mi na sve uvek gledamo sa pozitivne strane. Naš najveći uspeh je u tome što smo pokazali, kako drugima tako i sebi, da smo sposobni da boksujemo ozbiljno takmičenje, zbog čega imamo poštovanje u bokserskim krugovima širom bivše Jugoslavije. Sada imamo direktne kontakte i odličnu saradnju sa najboljim klubovima iz regiona, od čega će naš klub i naši bokseri u budućnosti imati dosta koristi. Prošla godina je, u takmičarskom smislu, bila jako naporna godina za nas jer smo pored Regionalne lige sa svim ostalim uzrastima boksovali takmičenja u Makedoniji, kao i pojedine međunarodne turnire.

Kada je u pitanju nacionalni vid takmičenja, koje mesto u državi zauzima vaš klub?

– Na Pojedinačnom prvenstvu Makedonije naš klub je osvojio najviše medalja, a u ekipnoj konkurenciji gledano bili smo prvi. Naš kapiten i direktor kluba Dimitar Taškov proglašen je za najboljeg boksera prvenstva, a naši treneri Riste Grbev i Toni Tričkovski za najbolji trenerski tandem.

Da li je to jedini bokserski klub u Štipu ili postoji još klubova?

– Postoji. To je BK Bargala, klub gde smo svi mi ponikli i sa kojim imamo odličnu saradnju. U takmičarskom smislu postoji zdrava konkurencija, ili bolje da kažem konstruktivna konkurencija, što pozitivno utiče na oba kluba. Iz tog razloga su upravo naša dva kluba u vrhu makedonskog boksa, a Štip grad sa najviše takmičara, trenera i sudija.

Ko je, pored tebe, uključen u rad kluba Pink Panter?

– Temelji kluba Pink Panter su izgrađeni na entuzijazmu i ljubavi prema boksu grupe mladih ljudi. Osnivači smo nas dvojica, ali u rad kluba je uključeno još mnogo naših drugara koji su dosta pomogli da zaživi ova naša priča. Glavni trener, Riste Grbev, koji je svakodnevno u sali je stub našeg kluba. Tu su još i Dimitrov brat Taše Taškov, inače nacionalni supervizor, Mejdin Bajram nekadašnji uspešni bokser, mladi biznismen Dejan Petrov, sudija Aleksandar Denkov, Izet Asanov i još mnogo drugih čiji su doprinosi klubu veoma dragoceni.

Kakvi su tvoji lični planovi kada govorimo o boksu, za ovu godinu i za ubuduće?

– Ova godina će za naš klub biti malo opuštenija jer ćemo sve programe raditi u saradnji sa Bokserskim savezom Makedonije i drugim klubovima u zemlji. Ispred našeg saveza postavljen sam za osobu koja će se brinuti i razvijati rad sa decom, zajedno sa još dva mlada makedonska trenera. Tako da će mi to biti fokus. Prošle godine smo premijerno boksovali Dečiju boksersku ligu, projekat koji je dao odlične rezultate. Na moj predlog, Upravni odbor je prihvatio da to bude jedan od planskih projekata u radu naše federacije. Verujem da ukoliko bismo se držali plana i programa u naredna dva olimpijska ciklusa, Makedonija bi imala nove šampione a sam boks postao primarni nacionalni sport.

Friday Night Fights vol. 1

Vassiliy Jirov vs. James Toney

26. aprila 2003. godine u Mašantuketu, USA, za IBF svetsku titulu u kruzer kategoriji boksovali su šampion Vasili Žirov iz Kazahstana i Amerikanac Džejms Toni. Bila je to sedma po redu odbrana boksera iz Kazahstana koji je 1996. u Atlanti osvojio olimpijsko zlato u poluteškoj kategoriji. Te večeri je boksovao prvi put nakon pauze od 14 meseci, a koja je usledila zbog problema sa bivšim menadžerom. Vasili Žirov u meč je ušao sa skorom 31-0, 27KO.

Njegov protivnik, tada 34-godišnji Džejms Toni, u čijem uglu je bio sada legendarni Fredi Rouč i koji je do tada već nekoliko puta osvajao svetsku titulu, imao je skor 65-4-2, 42KO. Skoro deset godina ranije, 1994, bokserski analitičari su ga smatrali za najboljeg boksera „paund for paund“, ali to vreme je bilo daleko iza ovog tipičnog „old skul fajtera“. Sudija u ringu te večeri Stiv Smoger.

Vasili Žirov je bio agresivan bokser, kontraš čija je jedina odbrana bila zapravo njegov napad. Nezaustavljivi Kazahstanac je bio tempaš koji je bacao mnogo udaraca, te noći u proseku 85 po rundi. Bio je prepoznatljiv po ubitačnim napadima u telo i ništa nije bilo drugačije ni te noći u „Foksvuds resortu“.

Džejms Toni, kao što rekoh „old skul fajter“ nalik onima koji su boksovali polovinom dvadesetog veka. Odličan u defanzivi, još bolji iz kontre, bokser koji je profi debi imao, u tom momentu, čak 15 godina ranije.

Tri decenije u boksu – Geard Ajetović

Od svojih 37 godina, boksom se bavi punih 30. Omladinski prvak Evrope i vicešampion Sveta, učesnik Olimpijskih igara u Sidneju 2000, bokser koji je u profi ringu boksovao protiv nekoliko svetskih šampiona a sam osvajao brojne titule u različitim verzijama. Geard Ajetović trenutno živi u Novom Sadu, uporedo se takmiči u profi i olimpijskom stilu boksa, jednostavno radi ono što radi gotovo čitavog života.

– Od kako je AIBA dozvolila da se boksuje istovremeno i u olimpijskom boksu i u profi boksu, ja sam tu. Već sam se u protekle dve godine takmičio na našim turnirima Meču šampiona i Beogradskom pobedniku, a bio sam i na Evropskom prvenstvu u Ukrajini. Imam još tri godine mogućnost da osvojim neku od medalja sa velikih takmičenja, što bi mi obezbedilo nacionalnu penziju i što bi bila prava nagrada za sav rad i trud koji sam uložio u ovaj sport u proteklih 30 godina – kaže Geard.

Kako se osećaš sada u tim godinama a s obzirom da se toliko i u kontinuitetu profesionalno baviš sportom?

– Osećam se odlično, ali zaista odlično. Bio sam na pripremama sa reprezentacijom na Zlatiboru prošlog meseca i uvideo da mogu da radim i da treniram rame uz rame sa momcima od dvadeset godina. Dokle god se budem osećao ovako, očekivaću samo najbolje rezultate. To ću prvo sada pokazati u Jagodini, a zatim i na međunarodnim turnirima i ostalim velikim takmičenjima.

U Jagodinu dolaziš u poluteškoj ili ipak srednjoj kategoriji?

– Neka to bude iznenađenje.

Gde treniraš i s kim se spremaš momentalno?

– Već neko vreme treniram u Beočinu, u BK Cement sa trenerom Petrom Obilićem koji mi dosta pomaže i posvećuje mnogo vremena. S obzirom da i on živi u Novom Sadu, svakog dana idemo zajedno na poslepodnevni trening u salu. Pre podne treniram ili sa njim, ili sam. Na kraju krajeva, Cement je moj klub, tu sam ponikao.

Imaš li nekih ponuda kada je u pitanju profi boks?

– Toga uvek ima, ali iz dosadašnjeg iskustva sam naučio da o tome pričam samo kada se stavi potpis na ugovor. Mada, i tada se dešavaju otkazi i pomeranja. Možda bude nešto u martu, ali, kao što sam rekao, kad se potpiše ugovor i javnost će biti obaveštena.

Javni sparing održan u BK Grejtest

U nedelju je u BK Grejtest održan javni sparing na kom su učešće uzeli takmičari iz desetak klubova, a na programu je bilo 13 sparing mečeva. Organizacija ovakvih okupljanja u BK Grejtest postala je česta pojava, a javni sparing ovoga puta poslužio je kao odlična provera pred nastupajuće državno prvenstvo.Domaćini su se potrudili da, kao i ranije, svoje goste dočekaju na pravi način, tako da su svi akteri Lazarevac napustili zadovoljni. Sparing mečeve je pratilo pedesetak gledalaca, uglavnom simpatizera lokalnog kluba, a sve vreme je bio prisutan i klupski lekar.

Što se tiče takmičarskog dela, viđene su dve borbe juniora, zatim četiri borbe u uzrastu mladih i sedam u konkurenciji seniora. Najzvučnija imena tog dana bili su Damjan Grmuša, Nikola Živanović, Nemanja Gavrilović, kao i juniorski prvak države Bojan Timotijević. Ispred domaćeg kluba nastupili su Nikola Đuka, Nikola Ristić i Aleksandar Ćurčić, a prisutan je bio i legendarni Geard Ajetović koji nije imao adekvatnog sparing partnera.

Vladan Babić: Želim i treću titulu

Dva puta prvak države, osvajač trofeja Beogradskog pobednika, najbolji bokser Pojedinačnog prvenstva Srbije 2016, učesnik Svetske lige, standardni reprezentativac u superteškoj kategoriji Vladan Babić sprema se za najvažnije nacionalno takmičenje u ovoj godini. Iako je preskočio veliki deo pripema organizovanih od strane novog rukovodstva BSS u minulih nekoliko meseci, ne sumnja da u Jagodinu dolazi odlično pripremljen.

– Nažalost zbog svakodnevnih obaveza koje imam prema poslu, kao i na Fakultetu za sport, nisam bio u mogućnosti da ispratim pripreme reprezentacije. Ali dobro treniram i spremam se u matičnom klubu Fontana na Novom Beogradu. Svakodnevno radim sa svojim trenerima Jovanom Rakonjcem i Vladimirom Erčićem, radim i sa kondicionim trenerom Markom Lajićem, a iskoristio bih ovu priliku i da se zahvalim g. Igoru Spadijeru, vlasniku prodavnice „Supplement Store“ koji mi dosta pomaže kada je u pitanju suplementacija. I pored svih obaveza uspevam da nedeljno odradim desetak treninga, dobro se osećam  i imam velike ambicije kada je u pitanju prvenstvo države – kaže Vladan Babić.

Kada si boksovao poslednji put, s kim sparinguješ i koga očekuješ od konkurencije?

– Poslednji meč sam imao na Meču šampiona za zlatnu rukavicu krajem novembra gde sam osvojio zlatnu medalju po drugi put. Sparingujem najčešće sa Jovom Pudarom kada je tu, sa Petrom Prokićem, Veljkom Ražnatovićem i Miljanom Rovčaninom konkretno pred ovo prvenstvo. U Jagodini očekujem Milutina Stankovića i Nemanju Stolića, a za ostale ne znam. Ja se svakako spremam kao da mi je to najvažnije takmičenje u životu, što momentalno i jeste.

Nikola Stevanović brani zlato u Jagodini

Nikola Stevanović je aktuelni prvak Srbije u poluteškoj kategoriji. Na prošlogodišnjem prvenstvu održanom u Valjevu, u toj kategoriji boksovalo je 12 takmičara. Nikola je do zlata morao da savlada četiri protivnika, a osvajanjem zlatne medalje sigurno je iznenadio mnoge ljubitelje ovog sporta. Pritom je to bila njegova prva godina u elitnom uzrastu. Ovoga puta u Jagodinu dolazi kao branilac titule i, kako kaže, to mu je najvažnija stvar trenutno.

– Treniram dobro i spremam se ozbiljno. Ispratio sam sve pripreme reprezentacije u proteklih nekoliko meseci. Osećam se dobro, osećam se spremniji nego pred Valjevo prošle godine i na Prvenstvo Srbije dolazim pun samopouzdanja. Znam da će upravo u mojoj kategoriji biti paklena konkurencija, ali to me još više motiviše. Odboksovao sam nekoliko mečeva krajem prošle godine, napredovao sam dosta u proteklom periodu, a takmičenje koje je pred nama je za mene lično izuzetno važno jer će ujedno odrediti i boksera koji će Srbiju pretstavljati na Evropskom prvenstvu u Rumuniji krajem marta. Moj cilj je da ja budem taj bokser i stoga u Jagodinu dolazim da odbranim naslov prvaka države – rekao je Nikola Stevanović.

Da li bi želeo nešto da poručiš svojim potencijalnim protivnicima ili publici koja će pratiti ovaj šampionat?

– Želeo bih da poručim svima da ću u Jagodini boksovati, kao i uvek, svim srcem, fer i pošteno. Obećavam dobru i zanimljivu borbu u svakom meču od prve do poslednje sekunde. Ovo prvenstvo je veoma važno za sve nas, kao što sam već rekao, tako da verujem da svi bokseri koji dolaze tamo isto razmišljaju. Svim potencijalnim protivnicima želim puno sreće, prvenstveno želim im da izbegnu povrede koje su sastavni deo sporta.

Nikola Stevanović boksuje za BK Srbija iz Surdulice, klub koji vodi Saša Radosavljević, trener sa AIBA licencom. Pored Nikole Stevanovića, ovaj klub je prošle godine imao još jednog prvaka Srbije. Reč je o velterašu Petru Stošiću koji će u istoj kategoriji boksovati i ovoga puta.

Stipan Prtenjača: Prelazim u profesionalce

Dosta zlatnih medalja sa dosta međunarodnih turnira doneo je Stipan Prtenjača minulih godina. Mnogo puta nastupao za reprezentaciju Hrvatske, pored matičnog kluba Sesvete boksovao i nemačku Bundes ligu, pre dve godine boksovao i u srpskom ligaškom takmičenju za tim iz Lazarevca, dobro poznat u regionu kao fajter i tempaš lake ili poluvelter kategorije. A sada je došlo vreme da se oproba u profi ringu.

– Odlučio sam se na ovaj potez iz razloga što je to jedan normalan sled okolnosti. Nisam zadovoljan svojim učinkom u olimpijskom boksu, ali se radujem profi debiju koji će uslediti u toku aprila. Voleo bih da do kraja godine odboksujem nekoliko profi mečeva. Iz tog razloga sam morao na operaciju nosa, pa ću konačno moći normalno disati tokom meča – veli Stipan Prtenjača.

Da li se nešto promenilo, da li treniraš u istom klubu, sa istim trenerima ili ne, kakav si s kilažom?

– Baš ništa. Treniram u Sesvetama sa svojim trenerom Kristianom Tepešom, kao i kondicionim trenerima Ivanom Miličevićem i Matijom Jurešom. Sve je isto osim što se spremam za više rundi i mečeve koji će mi, nadam se, u budućnosti doneti više novca nego što je to bio slučaj do sada. Kada je reč o kilaži mogu da kažem da nemam nikakvih problema. Već duže vremena skidam između kilo i dva, tako da je to sasvim podnošljivo. Uspeo sam da dovedem ishranu u red i veoma sam zadovoljan zbog toga.

Da li ćeš boksovati Svetsku ligu ove sezone s obzirom da je tim iz Hrvatske jedan od 12 koji nastupaju?

– Svakako bih voleo i svakako ću nastojati da boksujem sa ostalim drugovima iz reprezentacije i branim boje Hrvatske u ovom elitnom takmičenju, ali ne mogu ništa pouzdano tvrditi dok ne vidim kako će teći oporavak nakon operacije.

Svi znaju da je tvoj brat Luka 2014. godine bio svetski vicešampion u uzrastu mladih (17 i 18) godina, ali ne znaju svi da je vaš mlađi brat Matko aktuelni juniorski (15 i 16 godina) vicešampion Evrope…

– Da, Matko je prošle godine osvojio srebro u Bugarskoj, međutim tada je ozbiljno povredio šaku, tako da je još uvek na pauzi od te operacije.

Masovan seminar za službena lica BSS održan na Avali

U Studentskom odmaralištu na Avali minulog vikenda je održan godišnji seminar za bokserske sudije i supervizore Bokserskog saveza Srbije, a koji su se odazvali u zaista velikom broju. Čak 30 bokserskih sudija i 20 supervizora na nacionalnom nivou prisustvovalo je pomenutom seminaru koji je organizovan na veoma visokom nivou.

– Utisak svih nas koji smo imali priliku da na Avali boravimo 10. i 11. februara je fenomenalan. Rukovodstvo Bokserskog saveza Srbije omogućilo nam je izvanredne uslove, osoblje Studentskog odmarališta se potrudilo da nas ugosti što je moguće bolje i iskoristio bih ovu priliku da im se svima od srca zahvalim. Tehnički deo seminara je odrađen bezprekorno, počevši od prezentacije i objašnjenja svih detalja koji se tiču AIBA Tehničkih pravila, pa do samog testiranja. Želim da se zahvalim predsednicima Sudijske i Takmičarske komisije Aleksandru Vučićeviću i Urošu Puškoviću koji su svoje uloge shvatili veoma ozbiljno i to pokazali prošlog vikenda, kao i Dragu koji je svoj deo posla, kao i uvek, odradio maksimalno profesionalno – rekao je AIBA sudija Branislav Damnjanovski Make. – Imam informaciju da će se sličan seminar održati još jednom u toku ove godine, da će biti drugačije koncipiran ali sa istim fokusom, tako da se iskreno radujem novom okupljanju i smatram da se stvari u Bokserskom savezu Srbije, u svim sferama, konačno pokreću u pravom smeru i da će rezultati svega ovoga biti vidljivi veoma brzo.

www.svetboksa.com Frontier Theme